реквѝзӣт
реквизит
Лема
реквизит
Извор
том 5, стр. 494, редослед 29
- 1.а.
и реквизи́та ж лат а. предмет (ређе скуп предмета) потребан за позоришну представу као допуна или елеменат декора (да би се ближе дочарала радња и постигла потребна атмосфера).
— На позорници имамо и реквизиту: наме!тај ... прибор за јело, оружје итд.
- 1.б.
део спортске опреме (дрес, лопта, рекет итд.).
— Сваки се играч треба побринути да му реквизити за тенис буду добри.
- 1.в.
уопштедео, елеменат опреме.
— За корисно летовање у кампу ... је најважније живети ... са што мање реквизита савремене цивилизације. Пол. 1959. фиг. Од тога живи једна цијела друштвена класа. Патриотизам је њен реквизит.
- 2.
мн. правн. скуп формалних елемената у саставу неког уговора или документа без којих они немају правне снаге. Кл. Рј.
Изворни текст (OCR)
реквѝзӣт, -и́та м и реквизи́та ж лат. 1. а. предмет (ређе скуп предмета) потребан за позоришну представу као допуна или елеменат декора (да би се ближе дочарала радња и постигла потребна атмосфера). — На позорници имамо и реквизиту: наме!тај ... прибор за јело, оружје итд. Поз. 1948 б. део спортске опреме (дрес, лопта, рекет итд.). — Сваки се играч треба побринути да му реквизити за тенис буду добри. Тен. в. уопштедео, елеменат опреме. — За корисно летовање у кампу ... је најважније живети ... са што мање реквизита савремене цивилизације. Пол. 1959. фиг. Од тога живи једна цијела друштвена класа. Патриотизам је њен реквизит. Кик. 2. мн. правн. скуп формалних елемената у саставу неког уговора или документа без којих они немају правне снаге. Кл. Рј.