ре̏кторовати

ректоровати

ректоровати

том 5, стр. 498, редослед 12

в.
бити ректор, вршити дужност ректора. В. пр. Vз гл. им. ректоровање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

ре̏кторовати, -рује̄м несврш. бити ректор, вршити дужност ректора. В. пр. Vз гл. им. ректоровање.