Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ре̏ктор

мтом 5, стр. 498

ре̏ктор

ректор

Лема

ректор

Етимологија

Latin

Извор

том 5, стр. 498, редослед 6

  1. 1.

    управник универзитета, више или високе школе.

    — Био је Изабран за ректора универзитета у Единбургу.
    Кнеж. Б.
  2. 2.

    цркв. начелник, управник конвента, богословије, свештеничког колегијума или задужбине.

    цркв. — црквено
    — Треба да ... захвалим ... ректору језуитског самостана што меје лијепо примио.
    Рад. А.
  3. 3.

    титула намесника појединих покрајина у Римском царству, који је био подређен префектима и егзарсима.

    history
    ист. — историјски, историја
Изворни текст (OCR)
ре̏ктор м лат. 1. управник универзитета, више или високе школе. — Био је Изабран за ректора универзитета у Единбургу. Кнеж. Б. 2. цркв. начелник, управник конвента, богословије, свештеничког колегијума или задужбине. — Треба да ... захвалим ... ректору језуитског самостана што меје лијепо примио. Рад. А. 3. ист. титула намесника појединих покрајина у Римском царству, који је био подређен префектима и егзарсима.