ре̏латӣван
релативан
Лема
релативан
Етимологија
Latin
Извор
том 5, стр. 498, редослед 28
- 1.а.
супр апсолутан који је у одређеном односу, у условној вези с другим појмовима и појавама, зависан од одређених услова и околности.
— Цијена и вриједност релативни су појмови.
- 1.б.
који потврђује значење свог назива само у поређењу с другим појмовима, који поседује дато својство више него други појмови (а непотпуно, апсолутно). —Верност превода је само релативна. Нед. У релативном смирењу опет је искрснуо старичин глас. Шег. Екипа ... за пренос рањеника ... ће се у релативном затишју употребити за пренос хране. Дед. В.
- 2.
грам. који служи као одредба неког појма (о зависној реченици), односни; који везује такву реченицу за управну реч; који се односи на такву службу: ~ реченица, ~ заменица, ~ значење.
Фразе
рела̂тивна већина в. уз већина (изр.); релативни бројеви бројеви чија је вредност изражена апсолутним износом и предзнаком: (—5) итд.
Изворни текст (OCR)
ре̏латӣван, -вна, -вно лат. 1. супр. апсолутан а. који је у одређеном односу, у условној вези с другим појмовима и појавама, зависан од одређених услова и околности. — Цијена и вриједност релативни су појмови. Коз. Ј. б. који потврђује значење свог назива само у поређењу с другим појмовима, који поседује дато својство више него други појмови (а непотпуно, апсолутно). —Верност превода је само релативна. Нед. У релативном смирењу опет је искрснуо старичин глас. Шег. Екипа ... за пренос рањеника ... ће се у релативном затишју употребити за пренос хране. Дед. В. 2. грам. који служи као одредба неког појма (о зависној реченици), односни; који везује такву реченицу за управну реч; који се односи на такву службу: ~ реченица, ~ заменица, ~ значење.