рѐмета
ремета
Лема
ремета
Етимологија
Greek
Извор
том 5, стр. 501, редослед 29
- —
пустињак, испосник; припадник једног редовничког, калуђерског реда
— Самотујем ко̑ ремета.
Изворни текст (OCR)
рѐмета м грч. пустињак, испосник; припадник једног редовничког, калуђерског реда. — Самотујем ко̑ ремета. Матош.