репута́ција
репутација
Лема
репутација
Етимологија
Latin
Извор
том 5, стр. 512, редослед 18
- —
глас (обично повољан, ако није изричито речено супротно) који неко или нешто има у друштву, јавности, углед, реноме.
— То је човек са утврђеном репутацијом највећег лажова. Андр. И. 3ж Он је ... умјетник од угледа и репутације.
Изворни текст (OCR)
репута́ција ж лат. глас (обично повољан, ако није изричито речено супротно) који неко или нешто има у друштву, јавности, углед, реноме. — То је човек са утврђеном репутацијом највећег лажова. Андр. И. 3ж Он је ... умјетник од угледа и репутације. Крл.