ре̑п
реп
Лема
реп
Извор
том 5, стр. 506, редослед 4
- 1.а.
израштај (обично дужи) на задњем делу тела сисара као продужетак кичме.
— Стока лежаше ... преживајући и бранећи се репом од мува.
- 1.б.
дуго перје на задњем делу тела у птица.
— Јаребице пламених репова прелијећу у осоје.
- 1.в.
крајњи, задњи део тела код риба, водоземаца, змија, инсеката.
- 2.а.
задњи, завршни део нечега, оно што је насупрот предњем крају, глави, врху, почетку.
— Крило аероплана сину ... он се кретао заносећ ... реп.
Реп копља је десетак центиметара изнад земље.
- 2.б.
издужени (обично тањи, покретљивији, разређенији и сл.) део нечега.
— Репови комета су отклоњени од Сунца. Физ.
- 2.
в, задњи део хаљине, одела, капута, скут који виси позади, шлеп.
— Обукао је зелени фрак ... са широким реповима.
На плећима жакет са дугим репом.
- 3.
ред, поворка људи који чекају да на њих дође ред (да некуд уђу, купе нешто и сл.).
— Стоје иза кућа у неуредним реповима.
Да би човјек попио чашу пива, треба да стоји у репу. ВУС 1970.
- 4.а.
спо
— . редни, неважни саставни део нечега.
— Он, сатнијски сурогат на репу, најнеугледнијИ и јадни четврти вод ... знаде што ... треба да се развија.
Пракса ... је културу увијећ стављала на реп свиХ могућих пописа. Вј. 1971.
- 4.б.
личност, особа мање вредности у некој групи, колективу, споредна личност.
— Свака котерија ... имала је своје »репове« ... чланове испоД осредње вредности.
- 5.
јединка стоке, грло.
— Троје дјеце, четири јутра, два кравска Репа и стари кожух од покојнога.
Фразе
бити без главе и реnа, немати главе ни репа бити без икаква реда, збркан, смушен, немати смисла; бити (наћи се, налазити се) на репу догађаја бити слабо, недовољно упознат са догађајима; остати изван збивања, немати утицаја на њихов ток; вежи (обеси) ти то мачку о (на) ~ ништа ти то не вреди, не можеш с тим ништа (учинити, постићи); вући ~ за собом бити компромитован, бити на злу гласу; гристи се за свој ~ бити умно ограничен. — Ако је умнији, зашто се онда гризе за свој властити реп већ један читав живот. Крл.; дати коме по репу поступити с ким строго, казнити кога; дићи, подићи (напети) ~ почети се нападно, дрско понашати, постати слободан, дрзак; Дошао му је ~ у кљу су не успевају му више лукавства, подвале, долијао је; завлаЧити се коме по Д
Изворни текст (OCR)
ре̑п м 1. а. израштај (обично дужи) на задњем делу тела сисара као продужетак кичме. — Стока лежаше ... преживајући и бранећи се репом од мува. Вес. б. дуго перје на задњем делу тела у птица. — Јаребице пламених репова прелијећу у осоје. Нам. в. крајњи, задњи део тела код риба, водоземаца, змија, инсеката. 2. а. задњи, завршни део нечега, оно што је насупрот предњем крају, глави, врху, почетку. — Крило аероплана сину ... он се кретао заносећ ... реп. Моск. Реп копља је десетак центиметара изнад земље. Атл. б. издужени (обично тањи, покретљивији, разређенији и сл.) део нечега. — Репови комета су отклоњени од Сунца. Физ. 2. в, задњи део хаљине, одела, капута, скут који виси позади, шлеп. — Обукао је зелени фрак ... са широким реповима. Ђал. На плећима жакет са дугим репом. Дом. 3. ред, поворка људи који чекају да на њих дође ред (да некуд уђу, купе нешто и сл.). — Стоје иза кућа у неуредним реповима. Дав. Да би човјек попио чашу пива, треба да стоји у репу. ВУС 1970. 4. а. спо- . редни, неважни саставни део нечега. — Он, сатнијски сурогат на репу, најнеугледнијИ и јадни четврти вод ... знаде што ... треба да се развија. Крл. Пракса ... је културу увијећ стављала на реп свиХ могућих пописа. Вј. 1971. б. личност, особа мање вредности у некој групи, колективу, споредна личност. — Свака котерија ... имала је своје »репове« ... чланове испоД осредње вредности. Јов. С. 5. јединка стоке, грло. — Троје дјеце, четири јутра, два кравска Репа и стари кожух од покојнога.