рѐчен
речен QA: medium
Лема
речен
Извор
том 5, стр. 518, редослед 15
- 1.а.
-ѐно) сврш. а. говором изложити, саопштити, изговорити, изјавити, казати; уопште речима саопштити, усмено или писмено.
— Отац једанпут што рекне, па ако не урадиш
— бежи кУд знаш!
Рекох ти поштено ... да кћи ми није за те.
Критичар треба да води рачуна о ономе што песник ам о својим песмама рече.
- 1.б.
објавити као намеру; обећати.
— Напуњавао ју је мирисом ... туђе земље, у којој ради њезин Муж и камо је и њу рекао довести. 1ец.
- 1.в.
договорити се, споразумети се, заједно утврдити.
— Уговорили смо да ми набавља жице ... Рекли смо да ми даје коња ... па ни коња не да.
Хоће ли доћи у речено вријеме?
- 2.
саопштити, ставити на знање неким знаком, гестом.
— (н је руком благо задржа, а очима јој нешто рече.
- 3.
обелоданити, саопштити (о неком тексту).
— Све ће рећи опорука ... од ње зависи наша судбина.
- 4.а.
открити, показати, разјаснити.
— Зар је теби сасвим обично што је онако сломљен ... Теби то ништа није рекло? Ћос.
- 4.б.
изразити, насликати.
— Хотио бих стихом рећи онај грч ти трпак.
Рекао је кистом на стијени.
- 5.
проказати, открити (некога).
— Ја га убицу познајем. Па реци га, говори ... ко је?
- 6.а.
(везано з поједине глаголске облике) (У
- 1.
аор.) помислих, учини ми се; закључих.
— Дигоше му се оне пусте прси
— ја рекоХ: пуче пршњак.
Реко': морам ја дочекати моје нове станаре.
б. (обично у трп. прид.) навести, именовати (наведен, именован).
— У одговору би] ... свакако била речена и његова народност.
в. (у
- 1.
мн. имп., ређе у
- 2.
јд.) узмимо, претпоставимо; на пример.
— Тако, рецимо, секретар ... то оспорава. Пол. 1958. Реци, с јабане су; па кад неће за јабанца, што не нађе другог кога овде у селу.
г. (у инф., у прилошкој служби) заст. у ствари заправо.
— Био је тада обичај, пракстика рећи, да све ашчије ... кредитирају ... подофицирске чинове.
Фразе
боље ~, боље рекућ, боље, тачније речено кад се нешто жели прецизније, ближе или тачније формулисати; да рекнем, да речем, да р ечеш не може се са сигурношћу тврдити, претпоставимо, узмимо; мало је ~ добар (мудар, строг итд.) изузетно је добар, мудар, строг итд., недовољно га је квалификовати том речју; међу нама (између нас, у поверењV) речено не треба да се разгласи, нека остане међу нама; може се мир не душе ~ сигурно је, може се тврдити; на то се нема шта ~ то је сигурно, томе се нема шта приговорити; не ~ ни црне ни беле не проговорити, не дати своје мишљење, свој суд, оћутати; ово је рећи ... ово је у правом смислу ..., ово је прави (права итд.) ... — Их, ово је рећи цигарета. Оне наше нису им ни слуrа. Ћоп.; рекао би(2), рекло би се чини се, изгледа, могло би се узети; рекла-казала непоуздано обавештење, брбљање, преклапање; ~ криву (реч) на кога замерити коме, осудити кога. — Тко год га позна ... не може рећи криве на њ. Креш.; ~ мису одржати мису, богослужење; ~ молитву помолити се, упутити молитву (богу); ~ по истини, по души искрено рећи, отворено изнети своје мишљење; ~ последњу реч дати одлучујући суд, одлучити; ~ своје (своју реч) саотштити оно што се имало рећи, дати своје мишљење; ~ у ветар казати, рећи без резултата, узалуд; ~ у очи (у лице, у брк) искрено, отворено, смело рећи некоме што му није по вољи; ~ х ва лу коме исказати похвалне речи о коме, узвисити кога; рече И оста де жив казао је нешто неумесно, неку глупост; речено-учињено што је одлучено то је и извршено (без оклевања, колебања); с допуштењем, с опроштењем речено нека ми се допусти да кажем, нек ми се опрости што то кажем (као оправдање што ће се у говору употребити оштра, груба реч); тако ~, тако рекућ(и) (рекавши) скоро, готово (кад се употреби израз који буквално не одговара датим околностима); отприлике; тамо где је бог (ђаво) рекао лаку ноћ веома далеко, у забаченом, забитном крају; то ће ~ (што ће ~) (то) значи, другим речима, што треба, може да значи; хоћу ~ управо, да будем тачнији; што рекао (рекла и сл.) ... како се изразио (изразила) ... како (обично) каже ..»; што рекли како се каже, као што гласи уобичајена узречица, пословица и сл.
Пододреднице
саопштити своје име и др., представити се. — Ја му се рекао ко сам и одакле сам. Андр. И. Иако се он рече да је становник Монтиле ... слабо зна овај крај. Грол
Изворни текст (OCR)
рѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. а. говором изложити, саопштити, изговорити, изјавити, казати; уопште речима саопштити, усмено или писмено. — Отац једанпут што рекне, па ако не урадиш — бежи кУд знаш! Лаз. Л. Рекох ти поштено ... да кћи ми није за те. Богд. Критичар треба да води рачуна о ономе што песник ам о својим песмама рече. Нед. б. објавити као намеру; обећати. — Напуњавао ју је мирисом ... туђе земље, у којој ради њезин Муж и камо је и њу рекао довести. 1ец. в. договорити се, споразумети се, заједно утврдити. — Уговорили смо да ми набавља жице ... Рекли смо да ми даје коња ... па ни коња не да. Глиш. Хоће ли доћи у речено вријеме? Рј. А. 2. саопштити, ставити на знање неким знаком, гестом. — (н је руком благо задржа, а очима јој нешто рече. Ком. 3. обелоданити, саопштити (о неком тексту). — Све ће рећи опорука ... од ње зависи наша судбина. Крањч. Стј. 4. а. открити, показати, разјаснити. — Зар је теби сасвим обично што је онако сломљен ... Теби то ништа није рекло? Ћос. Д. б. изразити, насликати. — Хотио бих стихом рећи онај грч ти трпак. Крањч. С. Рекао је кистом на стијени. Бат. 5. проказати, открити (некога). — Ја га убицу познајем. Па реци га, говори ... ко је? Кост. Л 6. (везано з поједине глаголске облике) а. (У 1. л. аор.) помислих, учини ми се; закључих. — Дигоше му се оне пусте прси — ја рекоХ: пуче пршњак. Вес. Реко': морам ја дочекати моје нове станаре. Ивак. б. (обично у трп. прид.) навести, именовати (наведен, именован). — У одговору би] ... свакако била речена и његова народност. Крањч. Стј. в. (у 1. л. мн. имп., ређе у 2. л. јд.) узмимо, претпоставимо; на пример. — Тако, рецимо, секретар ... то оспорава. Пол. 1958. Реци, с јабане су; па кад неће за јабанца, што не нађе другог кога овде у селу. Глиш. г. (у инф., у прилошкој служби) заст. у ствари заправо. — Био је тада обичај, пракстика рећи, да све ашчије ... кредитирају ... подофицирске чинове. Срем.