Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

рѐчен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 526

рѐчен

речен

Лема

речен

Извор

том 5, стр. 526, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од рећи

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    (одр.) тај о коме је реч, дотични, поменути.

    одр. — одређени вид придева
    — Жупанија ријечка не може у реченој повељи ... наћи други ... размак.
    Старч.
    Речени учитељ се слабо на то обзире.
    Глиш.
  3. 2.б.

    заказан, уговорен, одређен.

    — Распишем на кметове да у речени дан сваки што више војске ... доведе.
    Нен. М.
Изворни текст (OCR)
рѐчен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од рећи. 2. а. (одр.) тај о коме је реч, дотични, поменути. — Жупанија ријечка не може у реченој повељи ... наћи други ... размак. Старч. Речени учитељ се слабо на то обзире. Глиш. б. заказан, уговорен, одређен. — Распишем на кметове да у речени дан сваки што више војске ... доведе. Нен. М.