Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

рѐчито̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 526

рѐчито̄ст

речитост

Лема

речитост

Извор

том 5, стр. 526, редослед 19

  1. —

    ијек. рјечито̄ст, ж способност онога који је речит, говорнички дар

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Имали су ... способност да ме дотуку својом хладном рјечитсшћу. Козарч. Потеже своју стару вјештину и рјечитост.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
рѐчито̄ст, -ости, ијек. рјечито̄ст, ж способност онога који је речит, говорнички дар. — Имали су ... способност да ме дотуку својом хладном рјечитсшћу. Козарч. Потеже своју стару вјештину и рјечитост. Андр. И.