Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

рѐчит

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 526

рѐчит

речит

Лема

речит

Извор

том 5, стр. 526, редослед 14

  1. а.

    ијек. рјечит а. који лепо и течно говори. —Био је ... не само говорљив него и рјечит Вук. Мирко постао још рјечитији. Кал.

    ијек. — ијекавски
  2. б.

    фиг. који јасно потврђује нешто, очигледан, убедљив.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не набрајам друrе, врло рјечите примјере.
    Матош
    За нас нема ничега речитијега од бекства народних посланика.
    Нуш.
Изворни текст (OCR)
рѐчит, -а, -о, ијек. рјечит а. који лепо и течно говори. —Био је ... не само говорљив него и рјечит Вук. Мирко постао још рјечитији. Кал. б. фиг. који јасно потврђује нешто, очигледан, убедљив. — Не набрајам друrе, врло рјечите примјере. Матош. За нас нема ничега речитијега од бекства народних посланика. Нуш.