ре̑ч
реч
Лема
реч
Извор
том 5, стр. 525, редослед 5
- 1.
ијек. ри̏јеч, ж (инстр. ре̑чју и ре̂чи, лок. ре́чи; ген. мн. ре́чӣ, дат., инстр. и лок. ре́чима) 1. најмања језичка јединица која има одређено значење, одређен смисао, језички знак за одређени појам.
— Писац кује нове речи.
Мучне мисли ... се не усуђиваху изрећи ријечима.
- 2.а.
језик (једнога народа).
— Само непуна два века римује се српска реч.
- 2.б.
дијалекат; наречје.
— Дуго је ту господовала кајкавска ријеч загорске господе. Леск. .
- 3.
начин изражавања, говор; исказ.
— lодсмешљива је израза лица и кратке а оштре речи.
У борбама ... између мисли и израза, идеје и речи, он је подлегао.
- 4.
способност говора.
— Грги се узела ријеч.
Осети да га оставља разум и свест о томе где се налази ... Одузе мV се реч потпуно.
- 5.а.
беседа, говор; придика.
— Ријеч Одисеја сви божанскога хвалити стану.
Пре но што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч.
- 5.б.
разговор, дијалог.
— Реч прелази на новаЦ. Кладе се ко има више новаца. Петр.
- 5.в.
Сједе гдјегод у ресторану ... па буде ријеч о каквим важним солдачким стварима. Крл.
- 5.в.
излагање мишљења, учешће у дискусији; право, одобрење за учешће у дискусији.
— И он се усудио јавити се за ријеч.
Има реч Марко Марковић!
— објави председник.
- 5.г.
изјава, исказ.
— Извуче реч од човека, па онда иде те опањка код капетана.
Потпуно је приправан своје ријечи потврдити дјелом.
- 6.
став, гледиште; оцена, суд.
— Два главна песника српска, Јакшић и Змај рекли су своју реч о Комуни.
О томе има да каже своју ријеч врховни рачунски суд. Мј. 193б.
- 7.
пословица, изрека; парола.
— »На млађима остаје свијет«
— мудра је ријеч нашега народа.
Марковић баца својV знамениту реч ... која ће тридесет година бити мисао водиља српскога радикализма.
- 8.
обећање; дата обавеза.
— Долази ми на ум чешће да прекршим ријеч.
Мислим да ти као јунак чуваш ријеч и дату вјеру.
- 9.
мн. препирка, свађа.
— Да знамо рачун ... да не буде речи.
- 10.
рђав глас, ружна прича, поруга.
— Да се не чује нешто ... Реч да не искочи з девојку.
(о нечему) разгласити, распричати (нешто); рећи (којУ, добру) ~ о некоме препоручити (кога); похвалити (кога), разбацивати се речима а) блиставо говорити технички, б) не осећати одговорност за оно што се каже, реЧ-две кратак исказ, кратак осврт; ~ е о (овоме) тиче се (овога); реч по реч (у препирци) мало-помало (дође до свађе), својим речима (поновити, испричати) изражавајући се на свој начин, не држећи се дословно нечијег исказа; слобода речи слобода јавног изношења мишљења, јавног информисања, тешке
Фразе
бацати речи у ветар в. уз ветар (изр.); без речи 1) радо, спремно, одмах пристати; 2) ћутке, немо, без отпора; бирати речи одмерено се изражавати; водити рачуна о осетљивости сабеседника (слушаоца, читаоца); бити од речи одржа(ва)ти обећање; буди на речи при којој си разг. не заборави што си хтео рећи (при упадици у нечије причање). — Буди на ријечи при којој си, а мен с чини да је Шаћир лањске тодине ... погино̑. Коч.; водити главну (прву) ~ имати највећи утицај, одлучивати; дати ~ 1) (на скупу) одобрити некоме да говори; 2) етн. прихватити брачну понуду (о девојци, одн. о њеној породици у њено име); добити ~ имати одобрење за учешће у дискусији; доћи до речи проговорити; умешати се у разговор; другим речима јасније, отворено речено; жива ~ изговорена реч (говорникова, предавачева и сл., за разлику од писане речи); измењати неколико речи поразговарати; имати главну (прву) ~ в. водити главну (прву) реч; имати речи (с неким) препирати се, свађати се; јавна ~ говор, изјава на збору, преко штампе или других средстава јавног информисања; средства јавног информисања; (једном) речју сажето, укратко; крилата ~ духовита изрека, парола која стекне велики публицитет, крилатица; крупна ~, крупне речи уведљива реч, тешка увреда; мерити речи в.. бирати речи; на (голу) ~ (примити, прихватити, поверовати) без провере, без испитивања, без гаранције; на речима бити добар (бити пријатељ и сл.) правити се добар (пријатељ и сл.) изјавама па и лажсним обећањима и сл.; наћи ~ проговорити, прекинути забуну умесном речју. — Аустријанац ... први нађе реч и честита везиру и босанској војсци. Андр. И.; ни речи! строга заповест да се не сме проговорити; не може бити о томе ~ уопште не долази у обзир (то); од речи до речи 1) понављајући исказ у целини, дословно; 2) буквално (о превођењу или усменом преношењу; туђих речи); одузети ~ (коме) принудити некога захтевом да престане говорити (на јавном скупу); повући ~ одрећи се изјаве, извинити се за речено; последња ~ 1) неизменљива одлука; 2) највише достигнуће (у науци, техници и сл.): ~ технике, ~ медицине; празне, пусте речи ласкаве изјаве које не обавезују; лажна обећања; непоткрепљено причање, пустити (пронети)
Изворни текст (OCR)
ре̑ч, ре̑чи, ијек. ри̏јеч, ж (инстр. ре̑чју и ре̂чи, лок. ре́чи; ген. мн. ре́чӣ, дат., инстр. и лок. ре́чима) 1. најмања језичка јединица која има одређено значење, одређен смисао, језички знак за одређени појам. — Писац кује нове речи. Милис. Мучне мисли ... се не усуђиваху изрећи ријечима. Креш. 2. а. језик (једнога народа). — Само непуна два века римује се српска реч. Михиз. б. дијалекат; наречје. — Дуго је ту господовала кајкавска ријеч загорске господе. Леск. . 3. начин изражавања, говор; исказ. — lодсмешљива је израза лица и кратке а оштре речи. Андр. И У борбама ... између мисли и израза, идеје и речи, он је подлегао. Скерл. 4. способност говора. — Грги се узела ријеч. Шен. Осети да га оставља разум и свест о томе где се налази ... Одузе мV се реч потпуно. Андр. И. 5. а. беседа, говор; придика. — Ријеч Одисеја сви божанскога хвалити стану. М-И. Пре но што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч. Нуш. б. разговор, дијалог. — Реч прелази на новаЦ. Кладе се ко има више новаца. Петр. В. Сједе гдјегод у ресторану ... па буде ријеч о каквим важним солдачким стварима. Крл. в. излагање мишљења, учешће у дискусији; право, одобрење за учешће у дискусији. — И он се усудио јавити се за ријеч. Јонке. Има реч Марко Марковић! — објави председник. Дом. г. изјава, исказ. — Извуче реч од човека, па онда иде те опањка код капетана. Вес. Потпуно је приправан своје ријечи потврдити дјелом. Креш. 6. став, гледиште; оцена, суд. — Два главна песника српска, Јакшић и Змај рекли су своју реч о Комуни. Скерл. О томе има да каже своју ријеч врховни рачунски суд. Мј. 193б. 7. пословица, изрека; парола. — »На млађима остаје свијет« — мудра је ријеч нашега народа. Ђал. Марковић баца својV знамениту реч ... која ће тридесет година бити мисао водиља српскога радикализма. Скерл. 8. обећање; дата обавеза. — Долази ми на ум чешће да прекршим ријеч. Нех. Мислим да ти као јунак чуваш ријеч и дату вјеру. Вујач. 9. мн. препирка, свађа. — Да знамо рачун ... да не буде речи. Глиш. 10. рђав глас, ружна прича, поруга. — Да се не чује нешто ... Реч да не искочи з девојку. Срем.