ре́шити
решити QA: medium
Лема
решити
Извор
том 5, стр. 528, редослед 20
- 1.а.
ијек. ријѐшити, сврш а. учинити избор између две или више могућности, одлучити се на нешто, закључити.
— Путници бапона реше да се спусте на лед.
- 1.б.
адм. донети решење о неком судском или административном предмету, одлучити: ~ спор, ~ молбу.
— Министар финанција ријешио је ...
- 2.
одредити исход нечега, пресудити, окончати.
— Ову ће битку јуриш решити.
Судбина јунака била је ријешена коцком.
- 3.а.
рачунским радњама доћи до тачног резултата, наћи правилно решење: ~ задатак.
mathematics— Нијесам знао ријешити. омражене ми једнаџбе.
- 3.б.
дати правилан одговор, одгонетнути:
загонетку, ~ ребус.
- 3.в.
рашчистити, расправити.
То важно питање постанак говора тек ће далека будућност решити. Нен. Љ.
- 4.
ослободити; разрешити: ~ мука̂, дужности.
Таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави политичкИ управитељ. Ћип. Сада је ријешена свих спона и ... могла би слиједити његов позив.
Пододреднице
1. решити (1а). — Баш ћу и ја да кушам, — ријеши се Елка. Том. Кад се Момир на што реши, он то не одлаже. Каш. 2. (кога, чега) ослободити се, отарасити се: ~ дуrа. — Гвардијан би хтио да их се Турака ријеши. Андр. И. Није знао како да нас се ријеши. Козарч
Изворни текст (OCR)
ре́шити, ре̂шӣм, ијек. ријѐшити, сврш. 1. а. учинити избор између две или више могућности, одлучити се на нешто, закључити. — Путници бапона реше да се спусте на лед. Петр. М. б. адм. донети решење о неком судском или административном предмету, одлучити: ~ спор, ~ молбу. — Министар финанција ријешио је ... Обз. 1932. 2. одредити исход нечега, пресудити, окончати. — Ову ће битку јуриш решити. Јакш. Ђ. Судбина јунака била је ријешена коцком. Крањч. Стј. 3. а. мат. рачунским радњама доћи до тачног резултата, наћи правилно решење: ~ задатак. — Нијесам знао ријешити. омражене ми једнаџбе. Коз. И. б. дати правилан одговор, одгонетнути: