Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ри̏гати

несврштом 5, стр. 532

ри̏гати

ригати

Стална адреса

Лема

ригати

Извор

том 5, стр. 532, редослед 20

  1. 1.

    повраћати, бљувати.

    — Неки су јечали, а неки су већ и ригали.
    Нен. Љ.
    Пљују једна другој у лице и ригају псовке.
    Донч.
  2. 2.

    фиг. избацивати, сипати (ватру) (о ватреном оружју, о вулкану).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Топови су ... рикали и ригали ватру.
    Мишк.
    Букне руља као притајен вулкан ригајући огањ и блато најнижих страсти.
    Андр. И.
  3. 3.

    подригивати. И-Б Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
ри̏гати, -а̄м несврш. 1. повраћати, бљувати. — Неки су јечали, а неки су већ и ригали. Нен. Љ. фиг. Пљују једна другој у лице и ригају псовке. Донч. 2. фиг. избацивати, сипати (ватру) (о ватреном оружју, о вулкану). — Топови су ... рикали и ригали ватру. Мишк. Букне руља као притајен вулкан ригајући огањ и блато најнижих страсти. Андр. И. 3. покр. подригивати. И-Б Рј.