Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ри̏тати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 539

ри̏тати

ритати

Лема

ритати

Варијанте

ри́тати

Извор

том 5, стр. 539, редослед 9

  1. 1.

    ри̑та̄ м се несврш. 1. бацакати се ногама, замахивати и ударати ногама.

    несврш. — несвршени глагол
    — Ходао је чекајући да осамаре мазГу, која се ... преплашена ритала.
    Франг.
    Искам да га женим и он се, ете, рита како маrаре.
    Срем.
  2. 2.а.

    фиг. правити се важан, правити се сила, разметати се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Погосподио се, назобио се начелник и сада се рита.
    Вел.
  3. 2.б.

    ир. показивати неко знање, зналачки се служити нечим.

    ир. — иронично
    — Ала се »риташ« франЦускИ.
    Јак.
Изворни текст (OCR)
ри̏тати се, -а̄м се и ри́тати се, ри̑та̄м се несврш. 1. бацакати се ногама, замахивати и ударати ногама. — Ходао је ... чекајући да осамаре мазГу, која се ... преплашена ритала. Франг. фиг. Искам да га женим и он се, ете, рита како маrаре. Срем. 2. фиг. а. правити се важан, правити се сила, разметати се. — Погосподио се, назобио се начелник и сада се рита. Вел. б. ир. показивати неко знање, зналачки се служити нечим. — Ала се »риташ« франЦускИ. Јак.