ро̏б
роб
Лема
роб
Извор
том 5, стр. 541, редослед 29
- 1.а.
(мн. ро̀бови) обесправљен човек, чијим је радом, често и животом, неограничено располагао господар-робовласник.
history— Биле су честе побуне робова. Ант
- 1.б.
покорна особа која непрекидно ради ћутке подносећи обесправљеност, неправде и груба поступања.
— Како је јадна и кукавна та мати. Роб. Само ћути и трпи и пати.
- 2.а.
онај чију је земљу освојио непријатељ лишавајући грађане њихових права, човек без слободе.
— Тврдоглаво и упорно понављају ... »Боље гроб него роб!«
- 2.б.
побеђен и лишен слободе ратник, заробљеник.
— Швапска би те војска ко роба одвела.
- 3.
(некога, нечега) онај који без икаквог отпора подноси нечију неограничену власт, онај који се потпуно предао каквој страсти, заносу, служби и сл. лишавајући се свега другог: ~ деце, ~ дужности, ~ имања, ~ алкохола. —У давна времена човјек је био роб природе те је вјеровао у невидљиву натприродну силу. ОГ.
- 4.
(ген. мн. ро̑ба̄) члан породице или породичне задруге, чељаде; исп. робље (2).
dialectal— Та ... чељад низашта нијесу! Ниједног роба у мојој кући нема који заслужује да живи.
Изворни текст (OCR)
ро̏б, ро̀ба м (мн. ро̀бови) 1. а. ист. обесправљен човек, чијим је радом, често и животом, неограничено располагао господар-робовласник.—Биле су честе побуне робова. Ант. 1. б. покорна особа која непрекидно ради ћутке подносећи обесправљеност, неправде и груба поступања. — Како је јадна и кукавна та мати. Роб. Само ћути и трпи и пати. Петр. В. 2. а. онај чију је земљу освојио непријатељ лишавајући грађане њихових права, човек без слободе. — Тврдоглаво и упорно понављају ... »Боље гроб него роб!« Јак. б. побеђен и лишен слободе ратник, заробљеник. — Швапска би те војска ко роба одвела. Стан. 3. (некога, нечега) онај који без икаквог отпора подноси нечију неограничену власт, онај који се потпуно предао каквој страсти, заносу, служби и сл. лишавајући се свега другог: ~ деце, ~ дужности, ~ имања, ~ алкохола. —У давна времена човјек је био роб природе те је вјеровао у невидљиву натприродну силу. ОГ. 4. (ген. мн. ро̑ба̄) покр. члан породице или породичне задруге, чељаде; исп. робље (2). — Та ... чељад низашта нијесу! Ниједног роба у мојој кући нема који заслужује да живи. Ђур.