ро̀бија
робија
Лема
робија
Извор
том 5, стр. 542, редослед 4
- 1.
најтежа казна лишења слободе, обично с принудним радом; издржсавање те казне.
— Добих три године тешке робије.
Преводећи [»Капитал«], ми и на робији служимо радничкој класи.
- 2.
фиг. тежак посао; живот под тешким условима.
— Викала је да је ово робија, да она не мора да ради ... за њу су болесници терет.
- 3.
невоља, несрећа.
— Велика је то робија и злослутница кад запрегнут во замуче.
- 4.
кулук; кулучари.
archaic— Једва у ког пушка, а оно друго сама кука и мотика ... као да се дигла Моба каква или царска робија.
Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
ро̀бија ж 1. најтежа казна лишења слободе, обично с принудним радом; издржсавање те казне. — Добих три године тешке робије. Матош. Преводећи [»Капитал«], ми и на робији служимо радничкој класи. Чол. 2. фиг. тежак посао; живот под тешким условима. — Викала је да је ово робија, да она не мора да ради ... за њу су болесници терет. Рист. 3. невоља, несрећа. — Велика је то робија и злослутница кад запрегнут во замуче. Рад. Д. 4. заст. кулук; кулучари. — Једва у ког пушка, а оно друго сама кука и мотика ... као да се дигла Моба каква или царска робија. А