ро̑г
рог QA: high
Лема
рог
Извор
том 5, стр. 545, редослед 9
- 1.а.
(лок. ро̀гу; мн. ро̏гови, рого́ва̄ и ро̏го̄ва̄, рого̀вима и ро̏говима, ређе ро̏зи, ро́га̄, ро̏зима) коштани цевкаст и шиљат израштај на глави неких животиња.
— Пред њим стоји ... кршан јелен: вити рози, да се свако диви.
Метнуо јој крави поводац око рогова.
- 1.б.
такав или сл. израштај на глави неких митолошких, фантастичних бића (ђавола, идола и др.).
— Даде он свој тројици бјесова поткресати рогове, нека хода у ... окресани на ругло свакоме.
Вражји рози значе издајништво, мрзост и очајање.
- 1.в.
фиг. симбол превареног мужа.
— Муж ... не види ништа ... и поносно криви шешир на роговима, које му сви други виде.
- 2.
(обично у мн.) пипци, тицала (у неких инсеката, пужева и др.).
— Ширио је и сужавао рогове.
- 3.а.
направа од рожнате материје у коју се дува ради давања звучних обавештења или сигнала.
— Чује се подаље ловачки рог.
- 3.б.
лимени дугачки инструмент у облику завинуте цеви која је на крају проширена у облику звона.
music— Овај одељак ... звучи нам ... као комбИнације рога и фаrота.
- 3.в.
писак на гајдама. Бак. Реч.
- 4.а.
оно што је обликом налик на рог шиљат крај, завршетак нечега, избочина.
— Скупине живчаних станица ... се налазе у ... бочним роговима леђне мождине.
Љевицом држи] ... мач, а десном свој шешир на три pora.
- 4.б.
крак, врх месечевог српа.
— Свјетлошћу већ се напуњају мјесецу рози.
Преко мјесечевих рогова не прелази ... јарац.
в. рогаљ (2). — — Роговима мараме брисала је мокре ... образиће.
- 4.г.
испружен прст као знак поруге, грдње.
— Он се ... искали на њему, показавши му рогове објема рукама.
Љупеж подигне увис руке с оба рога вичући ...: »Теби, боже, ово!«.
- 5.
(обично у мн.) коса греда кровне конструкције; крај греде који стрши изван стрехе.
— Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило.
На два сљеменска рога два су црвена ... барјачића.
Фразе
~ (из)обиља, обилности посуда у облику великог рога, пуна воћа и цвећа као симбол обиља, богатства; дати, продавати некоме ~ за свећу преварити, подвалити, обманути кога; ду вати, пухати је дан (исти) ~ с ким в. уз дувати (изр.); наби- (ја)ти, натаћи, натицати, натући рогове (мужу) преварити, варати (мужа), (из)вршити прељубу; показ(ив)ати, дићи, дизати рогове бити, постати ратоборан; бунитисе; с(а)терати, (сабити, натерати, ставити и сл.) кога у (козји) ~, сломити, сабити, стући, (с)кресати и сл. рогове коме онемогућити, ућуткати кога, довести у шкрипац, уништити; слагати се (бочити се) као рогови у врећи ир. не слагати се међусобно; увући (повући) рогове умирити се, повући се, устукнути (после каквог пораза); ухватити бика за рогове поступити одлучно, енергично, брзо.
Изворни текст (OCR)
ро̑г, рО̏rа м (лок. ро̀гу; мн. ро̏гови, рого́ва̄ и ро̏го̄ва̄, рого̀вима и ро̏говима, ређе ро̏зи, ро́га̄, ро̏зима) 1. а. коштани цевкаст и шиљат израштај на глави неких животиња. — Пред њим стоји ... кршан јелен: вити рози, да се свако диви. Митр. Метнуо јој крави поводац око рогова. Гор. б. такав или сл. израштај на глави неких митолошких, фантастичних бића (ђавола, идола и др.). — Даде он свој тројици бјесова поткресати рогове, нека хода у ... окресани на ругло свакоме. Брл. Вражји рози значе издајништво, мрзост и очајање. Љуб. в. фиг. симбол превареног мужа. — Муж ... не види ништа ... и поносно криви шешир на роговима, које му сви други виде. Козарч. 2. (обично у мн.) пипци, тицала (у неких инсеката, пужева и др.). — Ширио је и сужавао рогове. Петр. В. 3. а. направа од рожнате материје у коју се дува ради давања звучних обавештења или сигнала. — Чује се подаље ловачки рог. Бог. б. муз. лимени дугачки инструмент у облику завинуте цеви која је на крају проширена у облику звона. — Овај одељак ... звучи нам ... као комбИнације рога и фаrота. Коњов. в. писак на гајдама. Бак. Реч. 4. оно што је обликом налик на рог а. шиљат крај, завршетак нечега, избочина. — Скупине живчаних станица ... се налазе у ... бочним роговима леђне мождине. НЧ. Љевицом држи] ... мач, а десном свој шешир на три pora. Шен. б. крак, врх месечевог српа. — Свјетлошћу већ се напуњају мјесецу рози. Марет. Преко мјесечевих рогова не прелази ... јарац. Вел. в. рогаљ (2). — Роговима мараме брисала је мокре ... образиће. Гор. Г. испружен прст као знак поруге, грдње. — Он се ... искали на њему, показавши му рогове објема рукама. Франг. Љупеж подигне увис руке с оба рога вичући ...: »Теби, боже, ово!«. Комб. 5. (обично у мн.) коса греда кровне конструкције; крај греде који стрши изван стрехе. — Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило. Лаз. Л. На два сљеменска рога два су црвена ... барјачића. Матош.