Одредница

ро̀гат

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 545

ро̀гат

рогат

Лема

рогат

Извор

том 5, стр. 545, редослед 13

  1. а.

    који има велике рогове који је с роговима.

    с — средњи род
    — Погођен паде један јелен рогат.
    Бој.
    Све то шути стрпљиво шутњом рогата блага ... под ... јармом.
    Крл.
    1) кога жена вара (о мужу), преварен од своје жене.
    — Сви му ожењени мушкарци бијаху »рогати«.
    Шимун.
    2) који се јавља у два облика, двострук.
    — На ову врсту предговора могао би се применити ... онај рогати силогизам ... којим се послужио ... Омар да оправда паљевину ... библиотеке.
    Нед.
  2. б.

    који има врх(ове), избочине, шиљат.

    — Станко се загледа зелену солдатову ... рогату капу.
    Вуј.
  3. в.

    (одр., у именичкој служби) м нечастиви, ђаво.

    folk
    нар. — народскиодр. — одређени вид придева
    — Двапут си се обуо у вражју кожу, пак из тебе рогати лаје.
    Љуб.

Фразе

рогато »е́« графички знак у латиници за обележавање некадашњег гласа »јат« (Ђ); не може (г де ће) (се бости) шут с рогатим фиг. не може (где ће) слабији да се бори против јачег.
Изворни текст (OCR)
ро̀гат, -а, -о а. који има велике рогове; који је с роговима. — Погођен паде један јелен рогат. Бој. Све то шути стрпљиво шутњом рогата блага ... под ... јармом. Крл. фиг. 1) кога жена вара (о мужу), преварен од своје жене. — Сви му ожењени мушкарци бијаху »рогати«. Шимун. 2) који се јавља у два облика, двострук. — На ову врсту предговора могао би се применити ... онај рогати силогизам ... којим се послужио ... Омар да оправда паљевину ... библиотеке. Нед. б. који има врх(ове), избочине, шиљат. — Станко се загледа зелену солдатову ... рогату капу. Вуј. фиг. в. нар. (одр., у именичкој служби) м нечастиви, ђаво. — Двапут си се обуо у вражју кожу, пак из тебе рогати лаје. Љуб.