Одредница

ро̏гаљ

мтом 5, стр. 545

ро̏гаљ

рогаљ

Лема

рогаљ

Извор

том 5, стр. 545, редослед 11

  1. 1.а.

    (ген. мн. ро̏га̄ља̄ и ро̏гље̄ва̄) простор који ограничавају најмање три равни које се секу, угао, ћошак геометријског тела.

    mathematics
    ген. — генитивмн. — множинамат. — математика
    — (сим плоха запажамо на кристалу бридове (ивице) и углове (рогљеве).
    Тућ.
  2. 1.б.

    шиљак, рог (4).

    — Сви су гледали ... пецива ... с рогљевима и без њих.
    Кал.
    Бура ... суче барјак у роrаљ.
    Јел.
  3. 2.

    крај, завршетак, крак, врх (мараме и сл.).

    сл. — слично
    — Многа је старица рогљем убрадача крадом утрла сузу.
    Јурк.
    Одвезује и завезује рогље на новој марами.
    Божић
    Ја сам цео октобар појео ... а децембру сам одгризао рогљеве.
    Ком.
  4. 3.

    угао, крај куће, улице, ћошак, раскршће (у селу где се обично састају сељаци, нарочито о празнику).

    — Одједном, овамо испред куће, иза рогља пијук.
    Пец.
    Он га на рогљу улице ... устави.
    Цар М.
    Њој сеоској омладини је одмор кад се изигра у колу или увече провија на рогљу.
    Ад.
  5. 4.

    мн. греде крова; исп. рог (6).

    мн. — множинаисп. — испореди
    — Кров куће ... прокисава ... морам да мењам рогљеве, олуке.
    Мил.
    Све ће се стропоштати у ломачу:; и рогљеви, и трамови.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
ро̏гаљ, -гља м (ген. мн. ро̏га̄ља̄ и ро̏гље̄ва̄) 1. а. мат. простор који ограничавају најмање три равни које се секу, угао, ћошак геометријског тела. — (сим плоха запажамо на кристалу бридове (ивице) и углове (рогљеве). Тућ. б. шиљак, рог (4). — Сви су гледали ... пецива ... с рогљевима и без њих. Кал. Бура ... суче барјак у роrаљ. Јел. 2. крај, завршетак, крак, врх (мараме и сл.). — Многа је старица рогљем убрадача крадом утрла сузу. Јурк. Одвезује и завезује рогље на новој марами. Божић. фиг. Ја сам цео октобар појео ... а децембру сам одгризао рогљеве. Ком. 3. угао, крај куће, улице, ћошак, раскршће (у селу где се обично састају сељаци, нарочито о празнику). — Одједном, овамо испред куће, иза рогља пијук. Пец. Он га на рогљу улице ... устави. Цар М. Њој сеоској омладини је одмор кад се изигра у колу или увече провија на рогљу. Ад. 4. мн. греде крова; исп. рог (6). — Кров куће ... прокисава ... морам да мењам рогљеве, олуке. Мил. Све ће се стропоштати у ломачу:; и рогљеви, и трамови. Крл.