Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро́гоња

мтом 5, стр. 547

ро́гоња

рогоња

Лема

рогоња

Извор

том 5, стр. 547, редослед 22

  1. а.

    онај који има (велики) рог, рогове, во великих рогова.

    — Одабрао је најлепша кола ... и упрегао две најрогатије роогоње.
    Глиш.
  2. б.

    фиг. ир. преварени муж.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуир. — иронично
    — Расејани професор је класичан тип рогоње у комедији.
    Грол
    Кажу] ... да сам роrоња, да ми је жена имала кућног пријатеља.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
ро́гоња м а. онај који има (велики) рог, рогове, во великих рогова. — Одабрао је  најлепша кола ... и упрегао две најрогатије роогоње. Глиш. б. фиг. ир. преварени муж. — Расејани професор је класичан тип рогоње у комедији. Грол. Кажу] ... да сам роrоња, да ми је жена имала кућног пријатеља. Крл.