рогу́шити

1. а. дизати увис, ћулити уши (о коњу), кострешити се. — Коњ ... где би год видео ... јендек, кладу или бару ... још издалека се рогуши и фркће. Лаз. Л. Коњић ... стресајући дугу гриву, рогушио се на оне који су га миловали. Ћоп. б. фиг. надизати се, издизати се. — Ia се рогуши једно ... ћебе ... и зева Испод њега огромна риђа глава. Вас. 2. а. испољавати незадовољство, срџбу, љутити се; бунити се, гунђати; грозити се, претити. — Срамота је ... да једна улица носи његово погано име ... рогуши се један и гушИ ОД срџбе. Киш. Карабинијери ... краљу нај. вјернији, стали су да се рогуше. Цар Е. Ја ћу овај реферат надлежном! — рогVшио се Јаблан. Рад. Д. б. заузимати надмен, уображсен став, правити се важан, охолити се, кочоперити се. — Имам ја пара, не брини се ти! — рогуши се дечко. Рад. Д. фиг. Где је ... прозор био отворен рогушио се луксVзаН намеЏ1ra]. Уск