ро̀гуље
рогуље
Лема
рогуље
Извор
том 5, стр. 547, редослед 28
- —
мн. виле обично с два крака, за набадање сена, сламе и сл.
— Дјечак ... належе на рогуље којима је кидао љесе жђубрене сламе. Ћоп. Иван ... навиљчио вука и подигао на држалици рогуља.
Изворни текст (OCR)
ро̀гуље, ро̏гу̏ља̄ ж мн. виле обично с два крака, за набадање сена, сламе и сл. — Дјечак ... належе на рогуље којима је кидао љесе жђубрене сламе. Ћоп. Иван ... навиљчио вука и подигао на држалици рогуља. Гор.