ро̏гље
рогље
Лема
рогље
Извор
том 5, стр. 546, редослед 8
- —
мн. ви̏ле, обично с два рога (за сламу, ђубре и сл.); рашље, рачва.
— Дигну на рогљама ... димљиву балегу. Гор. Причепио змију гвозденим рогљама на врху батине.
Изворни текст (OCR)
ро̏гље, -га̄ља̄ ж мн. ви̏ле, обично с два рога (за сламу, ђубре и сл.); рашље, рачва. — Дигну на рогљама ... димљиву балегу. Гор. Причепио змију гвозденим рогљама на врху батине. Вил.