рода

— Онај просјак пева: »Даруј, роде!«

— па удесио, да би му се камен смиловао.

Ви ћете, мој роде, све изгладити.

2.

пшенице, ~ кукуруза. — Цвет је] ... процветао, а није донео рода. Глиш. Смоква ... се родом оспе. Поп. Б. фиг. Емотивна област ... не трпи хибриде; њен род је отров или наслада. Сур.

Онда је ... пошкропила ... воћке у врту, јер је то помагало роду. Бен. 3. а. свеукупни збир бића одређене врсте као целина, сој, раса, врста. — Антропогеографија проучава распрострањеност и подјелу људског рода. НЕ. Знам ... да је припадао роду криминалаца. Вуј. б. народ (коме се припада), нација; завичај, домовина. — Руси за Руса ... а Французи за Француза држаху ra]. Ал он није ни од једног тог рода био. т. Куцат ће у том срцу жива мржња на Млечиће, јер су они затор рода нашеr. Шен.

У појединим ... засеоцима има група од сродничкиХ кућа, које одговарају ... родовима Црне Горе и Херцеговине. Дед. Ј. Више сродних мањих заједница, везане ... заједничким поријеклом и осталим везама чине род или генС. ОГ. 4. а. биол. јединица за класификацију биљака и животиња, виша од врсте, а нижа од фамилије. — Прва виша јединица од врсте је род. Тако врсте: трешња, шљива, кајсија и бресква спадају у род шљива. НЕ. Врста, род, фамилије, ред ... јесу систематске категорије. Станк. С. б. врста или подврста неке духовне (научне, уметничке и сл.) делатности, области, грана, дисциплина. — Најважнији род комедије — комедија нарави најпролазније је судбине. Грол. Ушавши у литературу с... више литерарних родова...ствара)у књижевници]... опус. Матк. в. категорија, ред, тип (уопште). — Има песника који су припадници једнога правца ... Ђура Јакшић ... је од ... другога рода, песник који сам ... носи ... песнички начин. Богдан. Имао је прилике да се креће међу женама Маргаритиног рода. Цар М.

Он lушић ће вас чссто ... изненадити духом најфинијег рода. Богдан. Судба снује ... опасност макар каква рода. Комб. 5. скуп нечега исте врсте или нечега сродног што чини целину, низ, ред: војске, ~ оружја. — Стварао сам ... системе лествица, за интервале, за тонске полове (дур и мол) и за тонске родове. Коњов. 6. пол, спол (људи, животиња). — У врло много случајева жива бића и мушког и женског рода означавају се ... истом именицом ... нпр.: сисар, птица. Стев. 7. грам. а. својство неких врста речи да граматички облик имају у зависности од по̑ла лица на које се односе, односно да такве облике имају на основу сличности или истоветности с претходним: природни ~, граматички ~, именице мушког рода, женски придева. б. својстео глагола да својим значењем изразе активну радњу односно пасивно или медијално стање: хлагоЛСкИ