ро̀дити
родити
Лема
родити
Извор
том 5, стр. 550, редослед 8
- 1.
(ређе несврш.) 1 донети на свет (дете), породити се (о жени).
— Милица ... роди мушкарчића.
Некад роди га мати.
Кад жена не може ласно да роди ... ваља ко да узме пун сић воде па да поспе преко ње.
Рј. фиr. Кога овај роди камен, не знаде среће, ал слободу зна!
- 2.а.
дати, донети, произвести (род, плодове), понети, успети (о усевима, воћкама и сл.).
— Род родила рана крушка.
Крумпири су, хвала богу, родили, раж се све просипа.
- 2.б.
(нечим или без допуне) добро понети, донети добар род, испунити се обиљем плодова.
— Кад ... роди година, народ ће вратити.
Башча родила ко̑ кита.
Лозица родила најизврснијим вином.
Небо ти рађа звездама ... росом ти роди трава у јутро рано.
- 3.а.
(нешто) фиг. изазвати појаву, настајање, постојање (нечега), створити, произвести, изградити.
— Свијест о томе роди у њему неки презир. Шег. Народи ... су родили нашу херојску војску.
- 3.б.
(обично у имп.) створити, пронаћи нешто што је немогуће, чега нема и сл.
colloquial— Родите већ једном ту проклету пријаву!
А како ћу да родим тај други батаљон?
- 4.
несврш. давати род, принос, добро носити, успевати (о пољопривредним културама).
— То је вино врло чувено ... Оно роди овуда око Везува.
Земља родијаше готово сама од себе.
- 5.
несврш. песн. успостављати родбинске односе, везе, орођавати; фиг. зближавати.
— Љубав је извор што ми живот даје, и тврда свеза што ме роди људ'ма.
у коШу љи в. уз кошсуља (изр.); тр есла се гора родио се миШ
Фразе
а да (е да) би ме (те, га и сл.) не родила мајка не био ја (ти, он и сл.) оно што јесам (кад се чиме нешто жели тврдити као сигурно, неминовно); кад на врби роди грожђе в. уз врба (изр.); како га (ју) је мати родила сасвим го (гола), го голцат; не роди (више), није ро дила ма ка не постоји, нема тога (таквога), не може се наћи. — Што сам имао пеха, то не роди више. Трифк. Није родила ма)ка, кому није удес кадгод увалио црн комад у торбу. Јурк.; родити мечку в. уз мечка (изр.).
бити (као) рођен, родити се за нешто бити (као) предодређен, веома погодан, способан за нешто; поново (понова, изнова) се родити 1) осетити велико олакшање, радост, живнути (обично после какве тешкоће, неизвесности и сл.); 2) преобразити се, потпуно се изменити. — Невероватно како се та наш човек поенглезио ... Рекао бих да се у великом свету поново родио. Сек.; родити се под (не)срећном звездом (планетом) бити (не)срећан у животу;
Пододреднице
1. а. доћи на свет рођењем (о детету). — Родило се дијете. Вук Рј. фиr. Прољећа вјечито чекам да се вјечно поново родим. Уј. Ново се цвеће сваког јутра роди. Макс. б. водити порекло, бити родом. — Он се родио у трговачкој породици. Ред. Онај, који се родио на још горем планету, нашао је само комадић коже. Јонке. в. (уз негацију) не бити на свету, не наћи се, не постојати. — Била је уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај који би био ... достојан ње. Станк. За моје се ране није родио видар. Богд. 2. фиг. а. настати, постати, створити се, понићи. — Мисао о оснивању ученог друштва код Срба родила се почетком ХХ века. Милис. То се дјело родило на ... тавану ... казалишта. Шкреб. б. изићи на видик, појавити се, изронити, помолити се (о сунцу). — Сунце се роди иза пешчаних наноса. Моск. Плава брда затварајV] ... видик. Сунце се јоu не беше родило. Ћос. Б. в. појавити се изненада, искренути, пасти на ум, синути (о идеји, мисли, жжељи и сл.). — Без икаква видљива разлога у глави ми се роди нека идеја. Лит. 1957. У том тренутку безумља родила се моја нада: да је спасем. Јанк. г. произићи, потећи, изродити се (као резултат нечега). — Из једне освете роди се стотина других освета. Нен. Љ. Стално само пуста преслушавања ... а кад би се од тога бар нешто родило! Јонке. 3. фиr. разг. ослободивши се мука, тешкоћа и сл. одахнути, осетити олакшање. — Умрла Анђелија ... Еј! ... Није умрла него се родила! ... Бог да је прости! Вес
Изворни текст (OCR)
ро̀дити, ро̏дӣм сврш. (ређе несврш.) 1. донети на свет (дете), породити се (о жени). — Милица ... роди мушкарчића. Вес. Некад роди га мати. М-И. Кад жена не може ласно да роди ... ваља ко да узме пун сић воде па да поспе преко ње. Вук Рј. фиr. Кога овај роди камен, не знаде среће, ал слободу зна! Крањч. С. 2. а. дати, донети, произвести (род, плодове), понети, успети (о усевима, воћкама и сл.). — Род родила рана крушка. Срем. Крумпири су, хвала богу, родили, раж се све просипа. Бен. б. (нечим или без допуне) добро понети, донети добар род, испунити се обиљем плодова. — Кад ... роди година, народ ће вратити. Вук. Башча родила ко̑ кита. Мул. Лозица родила најизврснијим вином. Том. фиг. Небо ти рађа звездама ... росом ти роди трава у јутро рано. Макс. 3. (нешто) фиг. а. изазвати појаву, настајање, постојање (нечега), створити, произвести, изградити. — Свијест о томе роди у њему неки презир. Шег. Народи ... су родили нашу херојску војску. Зог. б. (обично у имп.) разг. створити, пронаћи нешто што је немогуће, чега нема и сл. — Родите већ једном ту проклету пријаву! Крл. А како ћу да родим тај други батаљон? Лал. 4. несврш. давати род, принос, добро носити, успевати (о пољопривредним културама). — То је вино врло чувено ... Оно роди овуда око Везува. Нен. Љ. Земља родијаше готово сама од себе. Јурк. 5. несврш. песн. успостављати родбинске односе, везе, орођавати; фиг. зближавати. — Љубав је извор што ми живот даје, и тврда свеза што ме роди људ'ма. Ил.