Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро̏днӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 551

ро̏днӣ

родни

Лема

родни

Извор

том 5, стр. 551, редослед 11

  1. 1.

    који се односи на рођење (место, крај и сл.), порекло (кога, чега).

    сл. — слично
    — Љубим родну си земљу као и ти.
    Шен.
    Застајале су код нас групе Личана из дједова родног краја.
    Пав.
    Јоаким ... кроз родну земљу тих народних песама пролази.
    Поп. П.
  2. 2.

    који се односи на род, врсту.

    — Појам врсте постане родни појам. Лог.
  3. 3.

    рођени.

    — Жа̑ ми га је ка̂ брата роднога.
    Њег.
    Боrом брате, кад роднога немам.
    Радич.
  4. 4.

    матерњи (језик, говор).

    — Државе ... има тамо где има ... и родни језик.
    Сек.
    Жена се обрадова ... ликУ ... младића и родном говору. ндр. И.
Изворни текст (OCR)
ро̏днӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на рођење (место, крај и сл.), порекло (кога, чега). — Љубим родну си земљу као и ти. Шен. Застајале су код нас групе Личана из дједова родног краја. Пав. Јоаким ... кроз родну земљу тих народних песама пролази. Поп. П. 2. који се односи на род, врсту. — Појам врсте постане родни појам. Лог. 2. 3. рођени. — Жа̑ ми га је ка̂ брата роднога. Њег. Боrом брате, кад роднога немам. Радич. 4. матерњи (језик, говор). — Државе ... има тамо где има ... и родни језик. Сек. Жена се обрадова ... ликУ ... младића и родном говору. ндр. И.