Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

родона́челнӣк

мтом 5, стр. 552

родона́челнӣк

родоначелник

Лема

родоначелник

Извор

том 5, стр. 552, редослед 8

  1. 1.

    онај од кога потиче род, зачетник рода; старешина рода.

    — Родоначелник је те породице Јосип Бркић.
    Сим.
    Газда Јеврем је по свом богатству и положају њихов родоначелнИк, зајеДнички понос целе пороцице.
    Андр. И.
  2. 2.

    фиг. уопште зачетник, покретач, предводник, оснивач и сл. нечега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Руска књижевност ... започиње с Пушкином и у њему гледа свога родоначелника.
    Цар М.
    Он је опћенито сматран родоначелником хрватског пјесништва.
    Р 1946
Изворни текст (OCR)
родона́челнӣк м 1. онај од кога потиче род, зачетник рода; старешина рода. — Родоначелник је те породице Јосип Бркић. Сим. Газда Јеврем је по свом богатству и положају њихов родоначелнИк, зајеДнички понос целе пороцице. Андр. И 2. фиг. уопште зачетник, покретач, предводник, оснивач и сл. нечега. — Руска књижевност ... започиње с Пушкином и у њему гледа свога родоначелника. Цар М. Он је опћенито сматран родоначелником хрватског пјесништва. Р 1946.