ро̀нити
ронити
Лема
ронити
Извор
том 5, стр. 561, редослед 12
- 1.
пливати испод површине воде, спуштати се у дубину, гњурати у воду.
— Угледао је лик човјека који је ронио у мору.
Покушава да се спасе ронећи.
утапати се, уроњавати, уливати се у што, мешати се с чим.
— Њихов ... смијех рони у вревУ уличне вике.
- 2.
излазити на површину (воде), израњати. —Устане ... тресући косом ... као да из воде рони. Каш. фиг. избијати, извирати.
— Из шутње звукови роне.
- 3.а.
фиг. пробијати се, провлачити се, завлачити се.
— тарац рони ... кроз голема израсла жита.
Ко буба од педесете године] ... већ многи други роне под бусен.
- 3.б.
продирати, улазити, завлачити се у дубину, унутрашњост нечега.
— Кост прска ломећи се под ударцем гвоздене полуге што рони у меку масу мозrа.
Птице роне у зелене крошње.
- 3.в.
понирати, упадати, тонути; удубљавати се у нешто.
— Мистик ... сав ... рони у себе.
Грли живот и рони у слатки љубавни сан.
Што је у то дубље ронио, све му је јасније бивало.
- 4.
рушити, разарати ударајући у нешто и влажећи, подлокавати, подривати, одроњавати, поткопавати (о води).
— Море ... рони обале.
Морача хукти ... рони препреке.
- 5.а.
пуштати да нешто тече, пада у крупним капима, лити (обично сузе).
— У ноћи је збиља сузе ронила.
Снег је ... падао ронећи пахуље ... обилно.
- 5.б.
тећи, цурити, падати, сипати (о сузама, киши и сл.).
— Из блиставих очију сузе јој цурком роњаху.
С коњских губица рониле су ситне капље. Моск. фиr. Ја не знам сузом молит, ја ти знам тек пјесме ронит.
Фразе
тиха вода брег рони в. уз вода (изр.).
Пододреднице
1. крунити се, рушити се; падати откидајући се од нечега, сурвавати се. — Обала се ронила. Јакш. Ђ. Дивљач бежи ... и рони се у бездан камење. Фил. фиг. СНага се ронила ... преко ониХ вратоломниХх врхова. Буд. Рони се његова душа. Видр. 2. тећи, цурити, лити. — С угаслог ока сузе ... се роне. Домј. фиr. Са сваког се срца капи крви роне. Панд
Изворни текст (OCR)
ро̀нити, -ӣм несврш. 1. пливати испод површине воде, спуштати се у дубину, гњурати у воду. — Угледао је лик човјека који је ронио у мору. Креш. Покушава да се спасе ронећи. Петр. М. фиг. утапати се, уроњавати, уливати се у што, мешати се с чим. — Њихов ... смијех рони у вревУ уличне вике. Ђон. 2. излазити на површину (воде), израњати. —Устане ... тресући косом ... као да из воде рони. Каш. фиг. избијати, извирати. — Из шутње звукови роне. Кркл. 3. фиг. а. пробијати се, провлачити се, завлачити се. — тарац рони ... кроз голема израсла жита. Ђур. Ко буба од педесете године] ... већ многи други роне под бусен. Драж. б. продирати, улазити, завлачити се у дубину, унутрашњост нечега. — Кост прска ломећи се под ударцем гвоздене полуге што рони у меку масу мозrа. Дав. Птице роне у зелене крошње. Ђон. в. понирати, упадати, тонути; удубљавати се у нешто. — Мистик ... сав ... рони у себе. Дуч. Грли живот и рони у слатки љубавни сан. Мар. Што је у то дубље ронио, све му је јасније бивало. Цар Е. 4. рушити, разарати ударајући у нешто и влажећи, подлокавати, подривати, одроњавати, поткопавати (о води). — Море ... рони обале. Нен. Љ. Морача хукти ... рони препреке. Ђон. 5. а. пуштати да нешто тече, пада у крупним капима, лити (обично сузе). — У ноћи је збиља сузе ронила. Вил. Снег је ... падао ронећи пахуље ... обилно. Јанк. б. тећи, цурити, падати, сипати (о сузама, киши и сл.). — Из блиставих очију сузе јој цурком роњаху. Креш. С коњских губица рониле су ситне капље. Моск. фиr. Ја не знам сузом молит, ја ти знам тек пјесме ронит. Домј.