Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро̀птаи

несврштом 5, стр. 562

ро̀птаи

роптаи

Стална адреса

Лема

роптаи

Извор

том 5, стр. 562, редослед 6

  1. 1.

    полугласно изражавати незадовољство, протест, сррбу, гнев; гунђати, негодовати.

    — Поче хуктати и роптати на судбину.
    Срем.
    Смије се онима који стадоше роптати у име трбуха.
    Матош
    Ријетко сам чуо да се рањеници жале или ропћV.
    Чол.
  2. 2.

    хроптати.

    — Смијеши се, крчи и све роnће: ва-ва-ва.
    Цар Е.
    Напред!
    — роптао је Уча.
    Ћос. Д.
Изворни текст (OCR)
ро̀птаи, ро̏пће̄м несврш. 1. полугласно изражавати незадовољство, протест, сррбу, гнев; гунђати, негодовати. — Поче хуктати и роптати на судбину. Срем. Смије се онима који стадоше роптати у име трбуха. Матош. Ријетко сам чуо да се рањеници жале или ропћV. Чол. 2. хроптати. — Смијеши се, крчи и све роnће: ва-ва-ва. Цар Е. Напред! — роптао је Уча. Ћос. Д.