Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро̀сити

несврштом 5, стр. 562

ро̀сити

росити

Стална адреса

Лема

росити

Извор

том 5, стр. 562, редослед 15

  1. а.

    чинити да се што ороси, прекривати росом.

    — lавукла се ... густа магла па роси по мокрој ... земљи.
    Ранк.
    Срце ти ... никад ... не роси роса небеска.
    Шен.
  2. б.

    даждети, кишити, падати у ситним канљицама, сипити.

    — Понекад се ... зачује као да роси киа.
    Дуч.
    Киша почне да роси.
    Вуј.
  3. в.

    влажити, квасити, натапати.

    — Ми росили папир и прилепљивали.
    В 1885
    Топлом крвљу роси наша поља.
    Нуш.
    Вјечно сузом роси своје путе.
    Комб.

Пододреднице

~ се

постајати влажан, квасити се (росом, сузом). — Прсти су ми се росили мртвачки од страха. Крл. Пустила си да се твоје очи росе. Радул

постајати влажан, квасити се (росом, сузом).
Изворни текст (OCR)
ро̀сити, -ӣм несврш. а. чинити да се што ороси, прекривати росом. — lавукла се ... густа магла па роси по мокрој ... земљи. Ранк. фиг. Срце ти ... никад ... не роси роса небеска. Шен. б. даждети, кишити, падати у ситним канљицама, сипити. — Понекад се ... зачује као да роси киа. Дуч. Киша почне да роси. Вуј. в. влажити, квасити, натапати. — Ми росили папир и прилепљивали. В 1885. Топлом крвљу роси наша поља. Нуш. Вјечно сузом роси своје путе. Комб.