Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

роти́рати

сврштом 5, стр. 563

роти́рати

ротирати

Стална адреса

Лема

ротирати

Извор

том 5, стр. 563, редослед 22

  1. 1.а.

    и несврш лат. вртети, окренути, окретати, обрнути, обртати нешто (око осе).

    лат. — латински
    — Нацртај ... правац и ротирај га око искодишта.
    Анал.
  2. 1.б.

    обрнути се, обртати се.

    — У истом смеру ... и планете ротирајV. Пол. 1959.
  3. 2.

    фиг. вртети се у круг; променити, мењати положај, место с другим.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Играчи не ротирају, већ имају своја стална места.
    Одб.
    На позорници су ротирали поједини предмети. КН 1958.

Пододреднице

~ се

ротирати (1б, 2). — фиг. Појмови се ротира у око мене као прстени сатурна. Крл

ротирати (1б, 2).
Изворни текст (OCR)
роти́рати, ро̀тӣра̄м сврш. и несврш. лат. 1. а. вртети, окренути, окретати, обрнути, обртати нешто (око осе). — Нацртај ... правац и ротирај га око искодишта. Анал. б. обрнути се, обртати се. — У истом смеру ... и планете ротирајV. Пол. 1959. 2. фиг. вртети се у круг; променити, мењати положај, место с другим. — Играчи не ротирају, већ имају своја стална места. Одб. На позорници су ротирали поједини предмети. КН 1958.