Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро̏тнӣк

мтом 5, стр. 564

ро̏тнӣк

ротник

Лема

ротник

Извор

том 5, стр. 564, редослед 9

  1. —

    онај који се заклео, заклетник.

    archaic
    заст. — застарело
    — Французи ... не пазе да ли тко присегу држи ... то ... спада на сама ротника. Старч. Друrа имена власти ... кнез ... ротник ... страдала су.
    Кур.
Изворни текст (OCR)
ро̏тнӣк м заст. онај који се заклео, заклетник. — Французи ... не пазе да ли тко присегу држи ... то ... спада на сама ротника. Старч. Друrа имена власти ... кнез ... ротник ... страдала су. Кур.