Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро̏хав

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 564

ро̏хав

рохав

Лема

рохав

Извор

том 5, стр. 564, редослед 15

  1. 1.а.

    с траговима од богиња, богињав, оспичав, козичав.

    с — средњи род
    — Нос му је био сасвим рохав, вас некако наборан.
    Куш.
    Коса ... кудрава, лице Рохаво.
    Сиј.
  2. 1.б.

    ружан, наказан.

    — Живот је стајао пред њим својим рохавим наличјем.
    Ђур.
  3. 2.

    нераван, храпав.

    — Само мукли топот се чује рохавим плочником.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
ро̏хав, -а, -о 1. а. с траговима од богиња, богињав, оспичав, козичав. — Нос му је био сасвим рохав, вас некако наборан. Куш. Коса ... кудрава, лице Рохаво. Сиј. б. ружан, наказан. — Живот је стајао пред њим својим рохавим наличјем. Ђур. 2. нераван, храпав. — Само мукли топот се чује рохавим плочником. Каш.