ро̀чити
рочити
Лема
рочити
Извор
том 5, стр. 564, редослед 22
- 1.
и несврш. утврдити, утврђивати, заказ(ив)ати рок.
— Дан рочише кад ће ударити.
Пошље жену да рочи с Грујом састанак.
- 2.
поз(и)вати некога у одређено време.
— Шеста ево тече година ... да су ме рочили у Пожун пред краљев суд.
Како смијем да је рочим на састанак?
Пододреднице
саста(ја)ти се у уговорено време. — Тајно љуби сужња Владимира, с њим се рочи сваку ноћ. Прер. У цркви се туна роче жељан момак и деклица. Радич
Изворни текст (OCR)
ро̀чити, -ӣм сврш. и несврш. 1. утврдити, утврђивати, заказ(ив)ати рок. — Дан рочише кад ће ударити. НП Вук. Пошље жену да рочи с Грујом састанак. Љуб. 2. поз(и)вати некога у одређено време. — Шеста ево тече година ... да су ме рочили у Пожун пред краљев суд. Шен. Како смијем да је рочим на састанак? Леск. Ј.