ро̀ђенӣ
рођени QA: medium
Лема
рођени
Извор
том 5, стр. 553, редослед 22
- 1.а.
који је у непосредном крвном сродству, у родбинској вези, прави:
брат, ~ отац, ~ мајка, ~ стриц, ~ син б. који је у вези са властитим рођењем, пореклом, местом и сл , родни. — На калдрми мога рођеног града колико сам чудних доживео ноћи. Панд Другачије сја оно сунце на рођеној груди. Леск.
- 2.
(често у именичкој служби) а. близак по роду, драги, вољени.
Рођенијег рода и не реци! Вукић. Заверио сам се не издати милости ... ни побратиму најрођенијем. Кост. Л. Вама ћу рећи ... све као рођеноме Крањч. Стј. б. хип. као узречица у значењу драги, мили — Ама, рођена, ја уснио ноћас нешто. Вукић. Од милости звао ме је рођени. Вес 3. властит, свој сопствени. — Деца се отуђују и од рођених родитеља. Сећ. о<рођѐница ж 1. родитељица, мати. — богом остај, нено, и прости ми храну, рођенице. Март. 2. хип. као узречица у значењу: драга, рођена (обично о кћери). — Знам, рођенице моја, ал де сједи, немој плакати. Торд.
- 3.
покр. (у значењу придева) рођена.
Око ње су кћери рођенице. Рј. А.
- 4.
покр. а. звезда под којом се, по народном веровању, неко родио.
Чаја л који рођеницу своју, хоће ли му заћи на загорју? Март. б. по народном веровању натприродна женска бића која, одмах по рођењу одређују свакоме судбину, суђаје, суђенице. — То су биле суђенице или рођенице.
Изворни текст (OCR)
ро̀ђенӣ, -а̄, -о̄ 1. а. који је у непосредном крвном сродству, у родбинској вези, прави: