Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ро̑јан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 556

ро̑јан

ројан

Лема

ројан

Извор

том 5, стр. 556, редослед 2

  1. 1.

    који се односи на рој, жројење, који се много роји, који даје доста ројева.

    — Из ње липе] ... пчеле излијећу ројне.
    Марк. Ф.
    Пчелињак му је ројан без урока.
    Март.
  2. 2.

    фиг. богат, испуњен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Срце његово ројно је презреним љубавима.
    Божић
  3. 3.

    који се односи на рој (4).

    — У оним ројним пругама што су полегле преко трачница ... осјетио је ... потреебу да се и он уплете у ту битку.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
ро̑јан, -јна, -јно 1. који се односи на рој, жројење, који се много роји, који даје доста ројева. — Из ње липе] ... пчеле излијећу ројне. Марк. Ф. Пчелињак му је ројан без урока. Март. 2. фиг. богат, испуњен. — Срце његово ројно је презреним љубавима. Божић. 3. који се односи на рој (4). — У оним ројним пругама што су полегле преко трачница ... осјетио је ... потреебу да се и он уплете у ту битку. Крл.