ру̀ба̄ч
рубач
Лема
рубач
Варијанте
ру̏ба̄ч
Етимологија
Italian
Извор
том 5, стр. 565, редослед 25
- —
извршилац одлуке суда или управних органа, пленитељ, егзекутор.
dialectal— Не заборавите ... да рубач порубано благо, стоку одмах собом поведе. Ћип. Смирио сам каменом у главу рубача кад је долазио ... у рубаЧИнУ.
Изворни текст (OCR)
ру̀ба̄ч, -а́ча и ру̏ба̄ч м тал. покр. извршилац одлуке суда или управних органа, пленитељ, егзекутор. — Не заборавите ... да рубач порубано благо, стоку одмах собом поведе. Ћип. Смирио сам каменом у главу рубача кад је долазио ... у рубаЧИнУ. Десн.