Одредница

ру̀бӣн

мтом 5, стр. 566

ру̀бӣн

рубин

Лема

рубин

Етимологија

Latin

Извор

том 5, стр. 566, редослед 8

  1. мин. драги камен црвене боје, варијетет корунда, велике тврдоће.

    мин. — минералогија
    — У боци је попут рубина пелинковац пламтио. Шен. фиr. Слобода се накити венцем у коме су ситни рубини проливене крви трептали.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
ру̀бӣн, -и́на м лат. мин. драги камен црвене боје, варијетет корунда, велике тврдоће. — У боци је попут рубина пелинковац пламтио. Шен. фиr. Слобода се накити венцем у коме су ситни рубини проливене крви трептали. Јакш. Ђ.