ру́бити
рубити
Лема
рубити
Извор
том 5, стр. 566, редослед 15
- 1.а.
сећи, одсецати.
— Тому крвник главу руби.
- 1.б.
зарезивати, рецкати.
— Смешио се и рубио ... ножићем онај свој лесковак.
- 2.
правити, повлачити руб, ивицу, порубљивати, оивичавати.
— Власуља је рубила његово чело.
Први сунца зраци плаво небо живим златом рубе.
- 3.
добро, много јести.
dialectal— Ноћас руби, сјутра труби ... Ноћасједи и сувише а сјутра јаучи од глади.
Рј.
Пододреднице
добивати руб, ивицу. — На истоку зора ... Небо се тамно руби уокруг, а поруб већи па све већи бива. д
Изворни текст (OCR)
ру́бити, ру̑бӣм несврш. 1. а. сећи, одсецати. — Тому крвник главу руби. Хар. б. зарезивати, рецкати. — Смешио се и рубио ... ножићем онај свој лесковак. Ком. 2. правити, повлачити руб, ивицу, порубљивати, оивичавати. — Власуља је рубила његово чело. Торб. Први сунца зраци плаво небо живим златом рубе. Змај. 3. покр. добро, много јести. — Ноћас руби, сјутра труби ... Ноћасједи и сувише а сјутра јаучи од глади. Вук Рј.