Одредница

ру̑б

мтом 5, стр. 565

ру̑б

руб

Лема

руб

Извор

том 5, стр. 565, редослед 20

  1. (лок. ру́бу) ивица, крај.

    лок. — локатив
    — Кућа је најближа рубу врлетне стијене. Кум. ЧВоне недељна звона ... ИЗ ... сеОца на рубу језера. Дуч. Деца се припијала уз рубове сукњи.
    Пер.
Изворни текст (OCR)
ру̑б1 м (лок. ру́бу) ивица, крај. — Кућа  је најближа рубу врлетне стијене. Кум. ЧВоне недељна звона ... ИЗ ... сеОца на рубу језера. Дуч. Деца се припијала уз рубове сукњи. Пер.