ру́гло

ругло

Лема

ругло

Извор

том 5, стр. 567, редослед 14

а.
оно што служи за поругу̀, погрду (човек или ствар).
— Постао је ругло свима.
Донч.
б.
срамота, брука.
— Направиће се прича ни од чега и ићи ће наше ругло од манастира до манастира годинама.
Андр. И.

Фразе

извргнути, извргавати, изложити, излагати ру г лУ, изнети, износити на ~, (на)правити од нечега ру г ло потценити, потцењивати јавно некога иЛи нешто. ру́го покр. 1. с в. ругло. — Руго сами на се изпосите. Павл. 2. прил. ружсно, рђаво. Вук Рј. руго̀ба жк а. ружноћа. — Изругивала се његовој ругоби. Креш. б. ружсна особа, наказа. — Је ли могуће да је она ову ... ругобу ... волела? Вас. Д.

Изворни текст (OCR)

ру́гло с а. оно што служи за поругу̀, погрду (човек или ствар). — Постао је  ругло свима. Донч. б. срамота, брука. — Направиће се прича ни од чега и ићи ће наше ругло од манастира до манастира годинама. Андр. И.