Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ру́жити

несврштом 5, стр. 570

ру́жити

ружити

Стална адреса

Лема

ружити

Извор

том 5, стр. 570, редослед 16

  1. 1.

    чинити ружним, кварити, нагрђивати леп изглед.

    — Нису га ружиле велике ноге и руке.
    Шен.
  2. 2.а.

    грдити, псовати, вређати.

    — З ситницу плане, псује, ружи.
    Ћор.
    Сељак стао да крупно ружи, да зове редаре.
    Крањч. Стј
  3. 2.б.

    срамотити, брукати.

    — Нек нам не ружи села, зар да нам ... јучерашњи најменик буде кнез!
    Коч.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. свађајући се грдити, псовати један другога. — Они ... се, кад се сретну, руже. Комб. 2. срамотити се, брукати се. — Не требује царство нељудима, нако да се пред свијетом руже. Њег. 3. ружњати, постајати ружсан. —Благо вашим душам покојнијем; све ине се смрти плачем руже. Март. Све што је ... стварала у сновима ... почиње се ружити, растурати. Ранк

уз. повр. свађајући се грдити, псовати један другога.срамотити се, брукати се.ружњати, постајати ружсан. —Благо вашим душам покојнијем; све ине се смрти плачем руже. Март. Све што је ... стварала у сновима ... почиње се ружити, растурати. Ранк
Изворни текст (OCR)
ру́жити, ру̑жӣм несврш. 1. чинити ружним, кварити, нагрђивати леп изглед. — Нису га ружиле велике ноге и руке. Шен. 2. а. грдити, псовати, вређати. — З ситницу плане, псује, ружи. Ћор. Сељак стао да крупно ружи, да зове редаре. Крањч. Стј. б. срамотити, брукати. — Нек нам не ружи села, зар да нам ... јучерашњи најменик буде кнез! Коч.