Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ру̏жичнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 571

ру̏жичнӣ

ружични

Стална адреса

Лема

ружични

Извор

том 5, стр. 571, редослед 10

  1. 1.

    који припада ружи, који је од руже, ружин.

    — Јаков донесе боцу са ружичним оцтом.
    Бег.
    Срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном жбуну.
    Ат.
  2. 2.

    који има ружину боју, ружичаст (1).

    — Руменио се Велебит у рVжичном сјају.
    Кум.
  3. 3.

    фиг. ружичаст (2).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Збирку слика ... нацрта моја рука У том ружичном добу безбрижног живота.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
ру̏жичнӣ, -а̄, -о̄ 1. који припада ружи, који је од руже, ружин. — Јаков донесе боцу са ружичним оцтом. Бег. Срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном жбуну. Ат. 2. који има ружину боју, ружичаст (1). — Руменио се Велебит у рVжичном сјају. Кум. 3. фиг. ружичаст (2). — Збирку слика ... нацрта моја рука У том ружичном добу безбрижног живота. Шапч.