руи́на
руина
Лема
руина
Варијанте
ру̀ина
Извор
том 5, стр. 571, редослед 30
- 1.
(чешће мн.) лат. 1 остатак онога што је пропало, развалина, рушевина.
— Грабеж и пљачка оборили су га Рим и претворилиу руине.Нен. Љ. Нови друштвени односи настају на руинама трГовачко-аристократског друштва.
- 2.
фиr. особа пропалог здравља, потпуно оронула, стара особа.
— Многи наши другови ... су постали руине.
Швејк ... погледавши лице ове људске руине ... рече ...
- 3.
велики губитак, пропаст (економска, материјална).
— Ако су ти гласови о његовој руини истинити, онда ће он упропастити материјално и мене.
Изворни текст (OCR)
руи́на и ру̀ина ж (чешће мн.) лат. 1. остатак онога што је пропало, развалина, рушевина. — Грабеж и пљачка оборили су га Рим и претворилиу руине.Нен. Љ. Нови друштвени односи настају на руинама трГовачко-аристократског друштва. Зог. 2. фиr. особа пропалог здравља, потпуно оронула, стара особа. — Многи наши другови ... су постали руине. Јак. Швејк ... погледавши лице ове људске руине ... рече ... Јонке. 3. велики губитак, пропаст (економска, материјална). — Ако су ти гласови о његовој руини истинити, онда ће он упропастити материјално и мене. Крл.