ру́кнути

рукнути

Лема

рукнути

Извор

том 5, стр. 575, редослед 27

1.
сврш. према рукати.
— Чим уђосмо у авлију ... а њихов Зељов рукну. Ком. фиr. Рукну топ са Соколових стијена.
Мул.
2.
навалити, нагрнути, гурнути.
— Неки га рукнуше напријед таквом силином да му се бубањ откину. Њан.

Изворни текст (OCR)

ру́кнути, ру̑кне̄м сврш. 1. сврш. према рукати. — Чим уђосмо у авлију ... а њихов Зељов рукну. Ком. фиr. Рукну топ са Соколових стијена. Мул. 2. навалити, нагрнути, гурнути. — Неки га рукнуше напријед таквом силином да му се бубањ откину. Њан.