Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ру̏кове̄т

жтом 5, стр. 576

ру̏кове̄т

руковет

Стална адреса

Лема

руковет

Извор

том 5, стр. 576, редослед 8

  1. 1.а.

    (инстр. ру̏кове̄ти и ру̏кове̄ћу, лок. рукове́ти и ру̏кове̄ти; ген. мн рукове́тӣ и ру̏кове̄тӣ) свежањ жита које жетелац ухвати руком и одсече српом; мала количина чега (обично онога што се жање).

    инстр. — инструменталлок. — локативген. — генитив
    — Она ... има руковет жита да пожање.
    Ђур.
  2. 1.б.

    оно што је налик на свежањ жита, што се може захватити једном

  3. 37.

    руком (свежањ, кита цвећа и сл.).

    сл. — слично
    — Убрао је руковет цвијећа.
    Ђур.
    Накидао је руковет лишћа.
    Андр. И.
  4. 2.

    фиг. збирка (песама,~ обично за певање).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Међу првим радовима заслужује помен руковет нашиХ песама. Пол. 1957.
Изворни текст (OCR)
ру̏кове̄т ж (инстр. ру̏кове̄ти и ру̏кове̄ћу, лок. рукове́ти и ру̏кове̄ти; ген. мн. рукове́тӣ и ру̏кове̄тӣ) 1. а. свежањ жита које жетелац ухвати руком и одсече српом; мала количина чега (обично онога што се жање). — Она ... има руковет жита да пожање. Ђур. б. оно што је налик на свежањ жита, што се може захватити једном 37 руком (свежањ, кита цвећа и сл.). — Убрао је руковет цвијећа. Ђур. Накидао је руковет лишћа. Андр. И. 2. фиг. збирка (песама,~ обично за певање). — Међу првим радовима заслужује помен руковет нашиХ песама. Пол. 1957.