ру̏ме̄н
румен
Лема
румен
Извор
том 5, стр. 579, редослед 21
- —
(ретко м) руменило.
— Тиха румен му ударила у горње образе. Коз. Ј. Ивица облака опточена је ватровном румењу. Шапч. Ни цика, ни сузе у тој полутами: чак ни небо да се руменом засмеје.
Изворни текст (OCR)
ру̏ме̄н ж (ретко м) руменило. — Тиха румен му ударила у горње образе. Коз. Ј. Ивица облака опточена је ватровном румењу. Шапч. Ни цика, ни сузе у тој полутами: чак ни небо да се руменом засмеје. Бој.