ру̏тавац
рутавац
Лема
рутавац
Извор
том 5, стр. 584, редослед 25
- 1.
рутав, длакав, маљав човек.
— Војнике сретали су ... некакви рутавци, одјевени слабо.
Уједљивим и пријетећим гласом шапташе жена своме рутавцу.
- 2.
мн. кришке хлеба замочене у разлупано јаје и пржене на масти. Рј. .
dialectal
Изворни текст (OCR)
ру̏тавац, -а̄вца м 1. рутав, длакав, маљав човек. — Војнике сретали су ... некакви рутавци, одјевени слабо. Тур. Уједљивим и пријетећим гласом шапташе жена своме рутавцу. Ков. А. 2. мн. покр. кришке хлеба замочене у разлупано јаје и пржене на масти. Рј. .