ру̀чица

ручица QA: medium

Стална адреса

Лема

ручица

Извор

том 5, стр. 586, редослед 28

1.
дем. и хип. од рука.
дем. — деминутив, деминутивнохип. — хипокористика, одмила
— Лице јој се искривило, пребледело, ручицама чупка кецељицу.
Ранк.
Дјечича се држе за ручице, па се весело смију.
Маж. Ф.
2.а.
део предмета (пољопривредног, ручног алата, посуђа, оружја и сл.) који се држи или хвата руком, држак, дршка: ~ плуга
сл. — слично
ножа, ~ лонца, ~ мача, ~ за гас, погонска ~. — Крај њих врата је стајала врбова корпа за угаљ, са једном откинутом ручицом. Ћос. Б. Наслоњен је на великом штапу са златном ручицом. Војн.
2.б.
наслон за руке на наслоњачи.
Сједио је Кутузов У ... наслоњачу, метнуо ... старачке руке на ручице. Крањч. Стј.
3.
сноп, руковет; свежањ предива, повесмо.
Дохвати ручицV зеленог предива, па га повуче преко риља. онч.

Изворни текст (OCR)

ру̀чица ж 1. дем. и хип. од рука. — Лице јој се искривило, пребледело, ручицама чупка кецељицу. Ранк. Дјечича се држе за ручице, па се весело смију. Маж. Ф. 2. а. део предмета (пољопривредног, ручног алата, посуђа, оружја и сл.) који се држи или хвата руком, држак, дршка: ~ плуга,